Situacija sa zarazom goveda slinavkom i šapom u regionu je nepromenjena. Žarišta u Mađarskoj i Slovačkoj su sanirana, u Srbiji nema registrovane zaraze i na snazi su sve propisane mere. To se posebno odnosi na farme koje su podigle bio-sigurnost, od kojih se očekuje da to bude standard i u budućnosti. Ove aktuelnosti bile su tema savetovanja u Regionalnoj privrednoj komori u Subotici.

Zainteresovanima je doktor Jožef Horvat sa Veterinarskog specijalističkog instituta u Subotici predstavio aktuelnu situaciju po pitanju zaraze slinkavkom i šapom u regionu. U Mađarskoj je registrovano pet, a u Slovačkoj šest žarišta. U Srbiji za sada nema registrovane zaraze, preduzete su sve zakonske mere, a doktor Horvat upozorava da je čovek najveći rizik za prenos bolesti.

“Najveći i najčešći prenosioci bolesti, pored bolesnih i prebolelih životinja od ovog virusa jeste – čovek. Svojim nemarom, neodgovornim ponašanjem. Zato je jako bitno da, na neki način, stočari stvore svest o tome da svakog momenta moraju da vode računa ko ulazi u farmu, kako ulazi u farmu, jer na farmu ne treba da ulazi niko ko tamo nema posla”- poručio je on.

To znači da farme moraju biti ograđene, mašine koje ulaze na nju dezinfikovane, te da se na farmama koriste radna odela predviđena samo za rad na njima. Uz svaki ulazak preko dezobarijera.

“Na žalost, mi u ovih zadnjih nekoliko godina, preživeli smo nekoliko zaraza. Prvo avijarnu influencu, pa su onda živinari naučili šta znači bio-bezbednost, šta znači zatvaranje farmi. Pa nam je došla Afrička kuga svinja, pa su i svinjari podigli nivo bio-sigurnosti na svojim farmama. Ja očekijem da, na žalost, ova bolest će naterati i ostale, znači govedarske farme, da pooštre biosigurnosne mere na svojim gazdinstvima i da se na taj način zaštite”- dodao je on.

Iako je Evropa već duže vreme zvanično slobodna od slinavke i šapa bez vakcinacije, prvi slučaj zaraze registrovan je u januaru u Nemačkoj. Na teritoriji Srbije, poslednja veća pojava slinavke i šapa registrovana je 1986. godine.