Treba li u Srbiji eksploatisati jadarit?

Renesansa rudarstva u Evropi – Dok se u Srbiji i dalje vodi rasprava o tome treba li eksploatisati jadarit, na Starom kontinentu se u ovom trenutku razvija više od 20 litijumskih projekata

Godina za nama predstavljala je prekretnicu za Evropu kada je u pitanju rudarska industrija. Donošenjem Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) Evropska unija je ubrzala proces odobravanja projekata koji su ranije zahtevali godine, a ponekad i više od decenije da se pokrenu. Cilj je da se u narednoj deceniji rudarenjem unutar EU obezbedi najmanje 10 odsto potrebnih kritičnih sirovina. Preduslov je, naravno, briga o dobrobiti lokalnih zajednica i da se uticaj na životnu sredinu svede na minimum, što je danas moguće uz primenu savremenih tehnologija. Metali poput bakra, nikla i litijuma postaju nezamenjivi jer su osnova zelenih tehnologija, kao što su električna vozila, vetroturbine i sistemi za skladištenje energije. Posebno je velika potražnja za litijumom, koji je nezamenljiva sirovina u sektoru e-mobilnosti, ali i razvoju odbrambenih tehnologija. Zato se litijum smatra jednim od najvažnijih resursa budućnosti i vodećim silama, ne samo evropskim, važno je da obezbede sigurne lance snabdevanja, smanjujući zavisnost od Kine, koja trenutno dominira globalnom preradom litijuma. Dok se u Srbiji i dalje vodi rasprava o tome treba li eksploatisati jadarit, u Evropi se u ovom trenutku razvija više od 20 litijumskih projekata. Neki od njih su dobili status projekta od nacionalnog interesa, čime je dodatno ubrzan proces izdavanja dozvola. Ovih dana je taj status dodeljen projektu „Bergbi litijum” u Švedskoj, 200 kilometara severno od Stokholma. Geološki zavod Švedske (SGU) na ovaj način je osigurao zaštitu područja Bergbi od aktivnosti koje bi mogle ometati buduće rudarske operacije.

od jadarita do litijumska baterije?

Švedska inače ima dugu rudarsku tradiciju i vodeća je u EU po proizvodnji ruda i metala, a cilj nacionalne strategije je dalje jačanje te pozicije. Usled širenja rudarskih operacija u najvećem podzemnom rudniku gvožđa u Evropi na krajnjem severu Švedske, ceo gradić Kiruna je u procesu preseljenja na novu lokaciju. Relokacija će trajati još najmanje deset godina, a možda i duže ako se rudnik bude dalje širio, što deluje sasvim izvesno s obzirom na to da su u blizini postojećih aktivnih rudnika gvožđa pronađene velike rezerve minerala retke zemlje, koji poput litijuma spadaju u ključne sirovine za zelenu tranziciju.

Za projekte od nacionalnog interesa proglašeni su i „Emili” u Francuskoj i „Barozo” u Portugalu. Zanimljivo je da se oba razvijaju u blizini ili u samim zonama zaštićenog biodiverziteta evropske mreže Natura2000. Projektu „Barozo” odobrena je studija procena uticaja na životnu sredinu, što je važan korak za dalju realizaciju. Vlada u Lisabonu vidi rudnike litijuma kao šansu za revitalizaciju severnih ruralnih oblasti, privlačenje investicija i povećanje BDP-a za 2,5 odsto godišnje tokom perioda eksploatacije. Projekti poput ovog privlače i brojne dodatne investicije u lancu vrednosti e-mobilnosti. Kinezi su se već uključili u igru i planiraju fabriku baterija u Portugalu, a „Stelantis” gradi fabriku električnih kombi vozila. Renesansu rudarstva doživljava i Italija. Zakon usvojen u avgustu predviđa ubrzane procedure za izdavanje dozvola za rudarske projekte, reaktivaciju starih rudnika i podsticanje reciklaže ključnih materijala. Procenjuje se da Italija ima značajne rezerve 16 od 34 sirovine koje EU smatra kritičnim, uključujući litijum, boksit, kobalt i nikl. Aktivnosti na istraživanju litijuma u Laciju i Toskani pokazale su veliki potencijal, dok je australijska kompanija „Altamina” dobila dozvolu za eksploataciju litijuma iz geotermalnih izvora kod jezera Martinjano.

Italija je započela saradnju sa Nemačkom i Francuskom kako bi uskladile pristup nabavci kritičnih sirovina (CRMs). Ove tri zemlje, koje zajedno čine gotovo polovinu BDP-a Evropske unije, obavezale su se na intenzivniju razmenu podataka i bližu saradnju u oblastima eksploatacije minerala, rafinisanja, prerade, reciklaže i primene ESG standarda.

Eksploatacija kritičnih minerala planirana je i u regionu Rajne, na granici između Nemačke i Češke, u Finskoj, Velikoj Britaniji, Austriji… Austrijske vlasti su u novembru donele odluku da za litijumski projekat „Volfsberg” u Koruškoj nije potrebna studija procene uticaja na životnu sredinu budući da je reč o podzemnom rudniku koji zauzima manju površinu.

Godina 2024. svakako će ostati upamćena kao prelomna za evropsko rudarstvo i povratak ove industrije u središte strateških planova za budućnost. Srbija ima priliku da sa projektom „Jadar” postane suštinski deo evropske zelene tranzicije, pod uslovom da Rio Tinto kroz studiju procene uticaja na životnu sredinu dokaže da eksploatacija litijuma može biti bezbedna.

Ekonomska računica pokazuje da bi litijum mogao biti motor razvoja kompletnog lanca vrednosti za proizvodnju električnih vozila, što bi donelo 20.000 novih radnih mesta, direktne strane investicije od preko 6 milijardi evra i povećanje BDP-a za najmanje 10 odsto.

Autor: Jasna Petrović-Stojanović