• Donald Tramp se ne šali! To je dokazao serijom poteza koji su se našli u centru pažnje svetske javnosti.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zna da budućnost njegove zemlje zavisi od snabdevanja energentima ali u ovom slučaju on zna da su kritični minerali, taj “as” iz rukava koji mora da se nađe u ovoj takozvanoj energetskoj partiji na svetskom nivou. I zbog toga je na Veliki petak iz Vašingtona stigla informacija se se radi na ubrzavanju izdavanja dozvola za 10 rudarskih projekata koji će osigurati stabilnost u snabdevanju sa kritičnim sirovinama koje su potrebne Americi. Ovo je još jedan korak u sveobuhvatnoj strategiji administracije Donalda Trampa, čiji je cilj proširenje proizvodnje ključnih resursa, dok se istovremeno smanjuje zavisnost od stranih lanaca snabdevanja.

Među projektima, gotovo trećina se odnosi na iskopavanje i obradu litijuma. Svi su deo savezne inicijative FAST-4, koja je usvojena pre više od deceniju i omogućava pojednostavljenje procedura odobrenja u segmentima kritične infrastrukture. Iz Zapadnog krila najavljuju proširenje spiska projekata u narednom periodu, uz napomenu da će sva dokumentacija biti javno dostupna, čime će se povećati transparentnost i obezbediti odgovornost i efikasnost celokupnog procesa. U kontekstu globalnih tarifa koje utiču na međunarodnu trgovinu, ovo je jedna od mera kojom Tramp pokušava da navigira kroz buru carina koje pogađaju američke lance snabdevanja ključnim sirovinama. Dodatno tumačenje poteza američkog predsednika može se pronaći u zastoju pregovora sa Rusijom i Ukrajinom. Američke vlasti su usmerile pažnju na ukrajinske strateške rude, ali kako put ka miru stagnira, ništa se ne pomera ni u pogledu pristupa američkih kompanija ukrajinskim zemnim bogatstvima. Štaviše, neke ukrajinske firme su započele ofanzivu i nastavak razvoja svojih litijumskih projekata.
Meštani prepoznaju značaj iskopavanja litijuma i svesni su koristi koje rudarstvo može doneti. Iako nisu protiv bilo kojih projekata, naglašavaju da je na kompanijama odgovornost da obezbede da stanovnici ne ostanu bez vode i puteva, kao i da se u područjima u kojima će se vršiti rudarstvo unapredi infrastruktura. Međutim, nije Tramp jedini kome se žuri. Evropljani su takođe postali svesni da bez sopstvenih izvora kritičnih minerala, kao i zaokruženog lanca vrednosti, ne mogu da obezbede budućnost sopstvene industrije. Naročito je u opasnosti od kraha mastodontska automobilska industrija, čija budućnost je povezana sa litijumom, nosiocem revolucije u zelenoj mobilnosti, ali i u segmentu nosača obnovljivih izvora energije. Ako se na trenutke takva perspektiva možda gubi iz vida pod naletima različitih skepsi, skorašnja zlatna medalja na 50. Međunarodnom sajmu izuma u Ženevi dodeljena Institutu za istraživanja električne energije State Grid iz Šangaja za inovacije u litijum titant bateriji, potpuno ukazuje koje će mesto imati ovaj strateški mineral u budućnosti. Francuska radi punom parom na razvijanju litijumskih projekata. U blizini Nansija pokrenut je novi poduhvat u kojem istraživači i inženjeri sa Univerziteta u Loreni i iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja testiraju kapacitete za ekstrakciju litijuma. Objekat je nazvan Eksperimentalna stanica za oporavak sirovina i rezidualnih supstanci. U njemu se kombinuju teška industrijska oprema i akademska ekpertiza u ekstrakciji litijuma kako bi se na najbolji mogući način zadovoljili rastući zahtevi francuskog rudarskog sektora, ali i auto-industrije koja se nalazi pred najvećim izazovom u 21. veku. Osim podrške koju države na nacionalnom nivou obebzbeđuju za razvoj strateški važnih tački sa kritičnim mineralima, institucionalni podstrek pruža i EU. Čak 47 projekata prepoznato je kao strateški važno od strane Evropske komisije, što znači da će oni dobiti materijalnu pomoć i proceduralne olakšice. Za sada se spisak odnosi na 14 sirovina iz 13 zemlja. Bezmalo polovina projekata se odnosi na litijum, a važno je istaći da podršku uživaju samo oni planovi koji se nalaze na teritoriji EU. Ovo je tek prvi krug, a postoje ozbiljne indicije da će epitet strateški važnih projekata poneti i oni koji se nalaze van granica EU. Uzimajući u obzir sve okolnosti koje okružuju kritične minerala, Srbija bi mogla da potraži svoje mesto u ovom društvu, naročito kada je reč o litijumu. Razvijenost projekta Jadar je na zavidnom nivou, pa bi osim u smislu sirovina, zemlja mogla da prednjači i po pitanju ekspertize, ako krene kroz akademiju da razvija znanja o rudarenju litijuma, ali i drugih kritičnih minerala. Silom prirode, zemlja leži na vanredno vrednim nalazištima, u prvom planu litijuma, pa se tako došlo do onoga što bi nobelovci Robinson i Asemogulu opisali kao „kritičnu skretnicu istorije“.

Sada je neophodno da sa puno mudrosti Srbija kaže skretničaru u kom pravcu budućnosti želi da usmeri svoj zlatni voz.