Događaj u Bogatiću (7. februara 2025. godine) kada su oni koji se predstavljaju kao ekološki aktivisti razvalili vrata zgrade Skupštine opštine Bogatić i “upali” na prezntaciju Prostornog plana opštine Bogatić pod izgovorom da se tu krije neki tajni projekat iskopavanja litijuma, pokrenuo je mnoga pitanja u javnosti. Glavna tema jeste zaštita životne sredine. Tačnije, ekološki aktivisti su uporni u svojim tvrdnjama da će potencijalna realizacija projekta “JADAR” ugroziti kompletan živi svet u području koje je u nekim planovima za izgradnju rudnika. Da li je tako ili nije, ostaje da sačekamo validno mišljenje struke i stručnjaka koji će verovatno u neko dogledno vreme i doneti svoj zaključak o tom projektu kompanije Rio Sava Exploration. Ipak, na zvaničnoj internet prezentaciji kompanije na adresi https://riotintoserbia.com/zivotna-sredina/radni-nacrti-studija-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu/ nalazi se i javno dostupan dokument sa najvažnijim informacijama o toj temi.

Šta to piše na internet prezentaciji?

“Potencijalni razvoj Projekta „Jadar“ zavisi od ishodovanja svih neophodnih dozvola. Ključni, zakonom propisani, korak u tom smislu je završetak izrade, javni uvid i odobrenje studija o proceni uticaja na životnu sredinu. To znači da izgradnja ne može da otpočne ukoliko studije o proceni uticaja na životnu sredinu ne budu izrađene i odobrene od nadležnih državnih institucija. Projekat „Jadar“ je planiran kao rudarsko-industrijski kompleks koji bi obuhvatio podzemni rudnik, postrojenje za preradu rude i deponiju industrijskog otpada. Zbog toga je planirana izrada:

• Studije o proceni uticaja na životnu sredinu podzemnog rudnika;
• Studije o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za preradu rude i
• Studije o proceni uticaja na životnu sredinu deponije industrijskog otpada.

Svaka od tri planirane studije bi sadržala prikaz ukupnih potencijalnih uticaja Projekta „Jadar“ na životnu sredinu.

Kompanija Rio Sava planirala je da te studije izradi i preda na javni uvid u sklopu redovnog, zakonski utvrđenog postupka. Taj postupak je prekinut usled odluke Vlade Republike Srbije o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju Projekta „Jadar“.

Pre obustave standardne procedure, kompanija je izradila radne nacrte studija o uticaju na životnu sredinu za podzemni rudnik i postrojenje za preradu. Tokom 2022. i 2023. godine otpočet je rad na novim tehničkim rešenjima za upravljanje otpadom i na osnovu toga je izrađen i radni nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za deponiju otpada.

Odlučili smo da u svrhu podrške javnom dijalogu o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu javno objavimo radne nacrte studija u postojećem obliku. Radni nacrti studija zasnivaju se na istorijskim podacima i bilo bi potrebno da budu ažurirani pre podnošenja u redovnom postupku. Postojeći radni nacrti studija omogućavaju uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i predložene mere za njihovo otklanjanje ili ublažavanje. Objavljivanjem radnih nacrta studija ne želimo da zaobiđemo postupak definisan zakonom. Naš cilj je da na transparentan i odgovoran način javnosti prikažemo naučne podatke koji bi omogućili da diskusija o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu bude zasnovana na činjenicama. Ukoliko bi realizacija Projekta potencijalno bila nastavljena, radni nacrti studija bili bi dopunjeni i predati u redovnoj regulatornoj proceduri. Želimo produktivan dijalog koji može da nam omogući da od zainteresovanih strana dobijemo povratne informacije na osnovu kojih bismo dodatno poboljšali našu sposobnost da sprečimo ili umanjimo bilo kakve negativne i povećamo sve pozitivne uticaje.”

Uz ovaj tekst kompanija je objavila i jedan grafički oblikovani dokument koji je takođe dostupan zainteresovanim građanima na uvid:

Ako bi gledali samo ekonomsku stranu potencijalne realizacije ovog projekta, onda se pažnaj usmerava na ovu izjavu ministra finansija Siniše Malog iz avgusta prošle godine nakon održane sednice Socijalno-ekonomskog saveta:

Projekat “Jadar” je velika razvojna šansa Srbije i na taj projekat se ne gleda samo kroz litijum, nego kroz ceo lanac vrednosti koji podrazumeva izgradnju nekoliko fabrika, od onih za proizvodnju baterija preko fabrike za proizvodnju automobila, ali i drugih. On je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) rekao da je studija za taj projekat pokazala je da je uticaj tog projekta na bruto domaći proizvod (BDP) Srbije između 10 i 12 milijardi evra na godišnjem nivou, sa zapošljavanjem do 20.000 ljudi.

“To je upravo i razlog zbog kojeg razmišljamo, razmatramo i gledamo šta možemo da uradimo i na koji način taj projekat može dodatno da doprinese potencijalima rasta naše zemlje”, rekao je Mali. “Čekamo studije koje su vezane i za ekologiju i za uticaj na zdravlje ljudi pa i tek na osnovu toga ćemo doneti odluku da li je to pravi, ispravan i dobar projekat za Srbiju”, rekao je ministar finansija i zamolio  građane za strpljenje jer kako je naglasio “ništa neće biti urađeno preko noći i nekome iza leđa, već se sve radi transparentno”.

On je dodao da će se sagledati na koji način taj veliki potencijal i potencijalna razvojna šansa može da utiče dalje na ekonomiju Srbije.

“Znate li koliko bi taj rast BDP-a uticao na dodatno povećanje plata, penzija, minimalne zarade, kao i na taj deo Srbije i za njihove lokalne samouprave. Ako imate 20.000 zaposlenih u raznim delovima Srbije, a najveći deo poreza i doprinosa se vraća lokalnim samoupravama, to je onda za svakog zaposlenog dodatni prihod za njihovo dalje ulaganje u lokalnu infrastrukturu, škole, vrtiće i sve ono ostalo što je u njihovoj nadležnosti”, rekao je Mali.

On je naglasio da država veoma odgovorno pristupa svakom problemu, ali i svakoj razvojnoj šansi, što je pokazala i danas utvrđivanjem minimalne zarade kada je napravljen koncenzusom i gde je država opet na sebe preuzela najveći teret tog povećanja, želeći da postakne dalji rast zaposlenosti, plata, penzija, ali i prihode u budžetu.  

“Ozbiljno ćemo se posvetiti i ovom projektu i, naravno, kako budemo imali neke dodatne informacije, tako ćemo podeliti sa vama i sa građanima Srbije”, rekao je Mali.

Do sada su radni nacrti o proceni uticaja na životnu sredinu (zvanično predstavljeni javnosti 13. juna 2024.) na kojima su radili nezavisni stručnjaci pokazali da se projekat „Jadar” može bezbedno realizovati u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Srbije i EU. Kompanija RIO SAVA EXPLORATION je na sopstvenu inicijativu objavila preliminarne nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar” kako bi omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje.Nacrti studija zasnovani su na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se projekat „Jadar” može  realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.

Nacrti objavljenih studija rezultat su ukupno šest i po godina rada.

Rad na studijama počeo je prikupljanjem podataka o početnom stanju, nakon čega je sprovedeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite. Objavljivanje nacrta studija na 2.000 stranica, sa pratećim objašnjenjima, ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu koji predviđa zakon Republike Srbije. „Radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta ‘’Jadar’’ predstavljaju najsveobuhvatnije studije ove vrste koje su ikada rađene u Srbiji”, rekao je tada (13.06.2024.) profesor doktor Aleksandar Jovović, redovni profesor Mašinskog fakulteta i rukovodilac dve studije. Navodi da „kroz brojne modele, proračune i analize ove studije detaljno analiziraju početno stanje životne sredine i procenjuju tehnička rešenja i njihov uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Na osnovu toga, u studijama su navedeni svi poznati potencijalni rizici i predložena su odgovarajuća rešenja za ublažavanje uticaja, čime je pokazano da se projekat može odgovorno i bezbedno realizovati. Učešće nevladinih organizacija, univerzitetskih ustanova, akademika, projektantskih kompanija i zainteresovane javnosti u budućoj javnoj raspravi o studijama doprinele bi razvoju projekta visokog kvaliteta.

Studije su sačinjene tako da prvo utvrđuju početno stanje, zatim identifikuju rizike koji mogu izazvati potencijalne štetne posledice po vazduh, zemljište, vodu, biodiverzitet, potencijalne rizike upravljanja otpadom, kulturno nasleđe i život zajednice, a zatim detaljno opisuju korake koje će kompanija preduzeti da spreči i upravlja tim rizicima i nadoknadi posledice kada je to potrebno. Kada su u pitanju rudarski  projekti, kao i prilikom izgradnje puteva, elektrana i realizacije drugih  infrastrukturnih projekata, zabranjeno je započinjanje bilo kakvih radova bez zvanično odobrene studije o proceni uticaja na životnu sredinu od strane nadležnih državnih institucija Republike Srbije. Taj proces podrazumeva i javne rasprave i revizije nezavisnih stručnjaka.

Protiv projekta „Jadar” vodi se intenzivna kampanja širenja dezinformacija, u kojoj se zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takve neodgovorne i kontinuirane optužbe bez ikakvih dokaza plasirane su sa ciljem da se javnost dovede u zabludu i izazove  neopravdana zabrinutost građana. Naučne činjenice, koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje.

Ležište „Jadar”  je prvoklasni resurs sa potencijalom da postavi temelj razvoja novog lanca proizvodnje električnih vozila u Srbiji. U punom kapacitetu, u okviru  „Jadar” projekta bi se godišnje proizvodilo oko 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata. Projekat bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje. Vlada Srbije je u januaru 2022. godine  stavila van snage dozvole za predloženi rudarski projekat podzemne eksploatacije litijum-borata.

“Ukoliko se projekat “Jadar” realizuje, bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina. Ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo dokazati Vladi i građanima Srbije da to možemo učiniti bezbedno”, kažu za Glas Amerike u kompaniji Rio Tinto.

Na građaima Srbije je da kroz javno dostupno informisanje i interesovanje za istinite i proverene informacije koje su na raspolaganju, donesu neku vrstu zaključka o pravom stanju stvari i da ne dozvole da ogromna količina dezinformacija utiče na oblikovanje svesti kada je u pitanju ova teme. Jer, da podsetimo, zašto je ovaj tekst uopšte i nastao: događaj u Bogatiću je primer kako gomila neproverenih informacija može da dovede do eskalacije situacije u kojoj nekada stvari i događaji izmeknu kontroli i normalnom i civilizovanom ponašanju učesnika nekog (bilo kakvog protesta). Glas Rađevine će zbog toga kroz seriju ovakvih tekstova (proverenih i istinitih informacija) pokušati da javnosti predoči sve elemente koji su važni za ovu temu.