Danas se navršava tačno 25 godina otkako je Vladimir Vladimirovič Putin, tada gotovo nepoznat široj javnosti, položio predsedničku zakletvu i zvanično postao drugi predsednik Ruske Federacije. Bio je to 7. maj 2000. godine, dan koji će se kasnije označavati kao početak Putinove ere — političkog razdoblja koje i danas traje, s dubokim posledicama po Rusiju, Evropu i ceo svet.

Inauguracija koja je promenila tok ruske istorije

Ceremonija se odigrala u impozantnoj Velikoj kremaljskoj palati u Moskvi. Putin je, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, vojnih lidera, verskih predstavnika i stranih ambasadora, položio ruku na ruski ustav i izgovorio predsedničku zakletvu. Time je, nakon turbulentne decenije post-sovjetske tranzicije, Rusija dobila novog lidera — čoveka čiji će uticaj obeležiti naredne decenije.

Putin je na vlast došao nakon što je tadašnji predsednik Boris Jeljcin iznenada podneo ostavku 31. decembra 1999., imenovavši Putina za vršioca dužnosti predsednika. Samo nekoliko meseci kasnije, Putin je pobedio na izborima i preuzeo dužnost u punom kapacitetu.

U svom inauguracionom govoru, Putin je obećao da će obnoviti rusku državu, učvrstiti red i zakon, vratiti poverenje građana u institucije i obezbediti stabilnost nakon haotičnih 90-ih. Tada je poručio:

„Svestan sam svoje odgovornosti pred ogromnom zemljom i njenim narodom. Spreman sam da služim iskreno i predano.“

Dve i po decenije kasnije — moć jača nego ikad

Danas, četvrt veka kasnije, Vladimir Putin je i dalje na vlasti, s mandatom produženim do najmanje 2030. godine, nakon ustavnih izmena iz 2020. Njegova vladavina obuhvatila je niz ključnih događaja — od rata u Čečeniji, ekonomskog uspona 2000-ih, aneksije Krima 2014, pa sve do sukoba u Ukrajini i sve veće konfrontacije sa Zapadom.

Za jedne — simbol stabilnosti i povratka ruske snage. Za druge — oličenje autoritarizma i koncentracije moći. Bilo kako bilo, 7. maj 2000. godine ostaje istorijski trenutak koji je pokrenuo političku putanju kakvu svet nije mogao da predvidi.

JELJCIN

Boris Jeljcin je imao visoke reči pohvale za Vladimira Putina, posebno uoči i tokom trenutka kada je odlučio da ga imenuje za svog naslednika. On je Putina video kao svog političkog naslednika i nekoga ko će nastaviti njegovu politiku, ali ujedno i kao stabilizatora Rusije u vremenu kada je zemlja bila u ozbiljnoj političkoj i ekonomskoj krizi.

Pre nego što je podneo ostavku i postavio Putina za vršioca dužnosti predsednika, Jeljcin je o njemu rekao:

„Verujem da će Putin biti mnogo bolji predsednik nego što sam ja bio. Ima snage, sposobnosti i hrabrosti da vodi zemlju.“

U isto vreme, Jeljcin je podsticao i političku elitu da pruži podršku Putinu, smatrajući ga sposobnim da donese potrebnu stabilnost u zemlji.

Nakon Putinove prve zakletve 7. maja 2000. godine, Jeljcin je nastavio da ga podržava, iako je njegov odnos sa Putinom postepeno postao distanciran, kako su se godine provodile. Ipak, u početku je Jeljcin bio veoma pozitivan prema svom nasljedniku, verujući da će Putin ući u istoriju kao uspešan lider Rusije, koji će obezbediti kontinuitet u procesu demokratizacije i reformi, ali i stabilizovati zemlju.

Iako je kasnije došlo do razlika u njihovim pogledima i političkom delovanju, Jeljcinovo poverenje u Putina na početku njegove vladavine ostalo je ključno za njegov politički uspon.