Na današnji dan 1984. godine izvršio je samoubistvo pisac Branko Ćopić.

Autor je velikog broja knjiga za decu, zbirki pesama, pripovedaka, romana među kojima su najpoznatiji Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj, bronzana stražo”, “Osma ofanziva”. Među “obaveznu” literaturu spadaju i njegova prozna dela “Bašta sljezove boje” i “Doživljaji Nikoletine Bursaća”.

Na današnji dan 1984. godine srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle Drugog svetskog rata izvršio je samoubistvo.

Međutim, njegova smrt ostala je misterija do dan-danas.

Naime, supruga Bogdanka ga je tog 26.03.1984. godine pitala kada će stići iz šetnje da postavi sto, da zajedno ručaju. Odgovorio joj je: “Sam ću postaviti, kad se vratim”. 

Odšetao je do hotela “Moskva”, naručio kafu i dugo sedeo u restoranu. Nakon toga je konobaru ostavio pozamašnu napojnicu. Na pitanja konobara: “Koji je povod?” odgovara “Imam verujte, veliki razlog”. 

Zatim je sišao do Brankovog mosta, prešao ogradu i skočio. Našli su ga na betonu, pod mostom.

Ovako je svoj život završio omiljeni pisac našeg detinjstva Branko Ćopić.

Prvih dana posle samoubistva nije pronađena nikakva oproštajna poruka. Njegova supruga, Bogdanka – Cica, našla ju je kasnije, u limenoj kutiji “Pelikan” u kojoj je držala pribor za šivenje.

– Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz go*ana mnogi dobri drugovi pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor, ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numić, i Ratko Novaković, i Cica, Bog je ubio dabogda! I njegovi brojni čitaoci, ali ništa nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom lepi i strašni živote! Mart mesec, 1984. godine! – ovim rečima se Ćopić se oprostio od sveta.

Biografija Branka Ćopića

Tragičnom kraju obožavanog narodnog pisca, rođenom u Hašanima kod Bosanske Krupe, prethodila je izvanredno bogata literarna karijera, ali i jaki politički pritisci zbog njegovih satiričnih tekstova kojima je želio da ukaže na probleme društva.

Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, pohađao je učiteljsku školu u Sarajevu, Banjaluci i Karlovcu, a diplomirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Počeo je da piše vrlo rano, a prva dela je objavio već u svojoj četrnaestoj godini. Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni dopisnik i jedan od učesnika u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Pisao je pesme, priče, novele, romane za decu i odrasle. Jedan je od najplodnijih i najčitanijih pisaca naše književnosti, a dela su mu višestruko nagrađivana i prevođena na mnogo svetskih jezika.

Napisao je više od trideset knjiga za decu među kojima su najpoznatije zbirke pripovedaka “U svijetu medvjeda i leptirova”, “Priče partizanke”, “Doživljaji mačka Toše”, “Priče ispod zmajevih krila” i romani “Orlovi rano lete”, “Magareće godine” i “Slavno vojevanje”.

Neponovljiv talenat nestao je kada je odlučio da tragično skonča svoj život.