Noćas, između subote i nedelje, prelazimo na letnje računanje vremena. Tačno u 2.00 sata posle ponoći, kazaljke na satu pomerićemo jedan sat unapred, pa će se vreme odmah računati kao 3.00.

Većina modernih uređaja, poput pametnih telefona, računara i digitalnih satova, automatski će ažurirati vreme, ali se preporučuje dodatna provera, posebno na starijim ili ručno podešavanim časovnicima.

Letnje računanje vremena trajaće do 26. oktobra kada ćemo satove vratiti jedan sat unazad i ponovo preći na zimsko računanje vremena.

Iako se poslednjih godina često govori o ukidanju pomeranja sata, praksa se u Evropskoj uniji ipak nastavlja – barem za sada. Satovi će se, kao i do sada, i 2025. godine pomerati dva puta – u proleće i na jesen.

Pitanje promene vremena redovno se pojavljuje u javnosti: da li je još uvek potrebna, kakav je njen efekat i kada tačno pomeramo satove? Iako je još 2018. godine Evropska komisija predložila ukidanje sezonskog prelaska s letnjeg na zimsko računanje vremena, države članice se nisu usaglasile oko jedinstvenog vremenskog režima. Zbog toga se trenutna praksa nastavlja – najmanje do 2026. godine.

– Letnje računanje vremena počinje u nedelju, 30. marta 2025. godine, kada u 2:00 sata ujutru pomeramo kazaljke jedan sat unapred – na 3:00. Time gubimo jedan sat sna, ali dobijamo duže večeri.

– Povratak na zimsko računanje vremena biće u nedelju, 26. oktobra 2025. godine. Tada u 3:00 ujutru pomeramo sat unazad – na 2:00, čime „dobijamo“ dodatni sat sna, ali dani postaju kraći.

Zašto se sat još uvek pomera?

Razlog zbog kojeg se sat i dalje pomera leži u tome što zemlje članice EU nisu postigle konsenzus o tome da li treba trajno ostati na letnjem ili zimskom vremenu. Zato se prelazak i dalje primenjuje širom većine evropskih zemalja, uključujući i Hrvatsku.

Da li sve zemlje sveta menjaju vreme?

Ne. Oko 70 zemalja i dalje praktikuje sezonsku promenu vremena, ali neke su već napustile tu praksu. Među njima su Rusija, Turska i Belorusija koje su uvele stalno letnje vreme, dok Island, zbog svog geografskog položaja, nema potrebu da pomera sat.

Kako promene vremena utiču na organizam?

Iako je prvobitna ideja bila da se bolje iskoristi prirodna svetlost i smanji potrošnja energije, novija istraživanja ukazuju na to da su energetske uštede vrlo male. S druge strane, pomeranje sata može narušiti biološki ritam – izazvati umor, smanjenu koncentraciju i poremećaje sna.

Stručnjaci savetuju sledeće kako biste se lakše prilagodili promeni vremena:

– Počnite nekoliko dana ranije da prilagođavate vreme odlaska na spavanje.
– Izbegavajte kofein i obilne obroke u večernjim satima.

– Što više boravite na dnevnom svetlu, kako bi se organizam prirodno uskladio sa novim ritmom.

Dok se ne postigne zajednički dogovor na nivou Evropske unije, ostajemo u režimu pomeranja sata dva puta godišnje.