U narednim izdanjima “Glasa Rađevine, Podgorine i Azbukovice,” bavićemo se temom litijuma, jedne od najtraženijih sirovina današnjice, koju Srbija poseduje u značajnim količinama. Poslednjih godina javnost je svedočila brojnim polemikama oko iskopavanja ove vredne rude, posebno u vezi s projektom “Jadar,” koji vodi kompanija Rio Sava Eksplorejšn, filijala globalne kompanije Rio Tinto.

Zbog često oprečnih informacija, javnost je zbunjena i nedovoljno informisana o ključnim aspektima ovog projekta. U narednim tekstovima nastojaćemo da razjasnimo najvažnije činjenice i ponudimo proverene podatke. Želimo da našim čitaocima, posebno onima koji žive u neposrednoj blizini planiranih rudnika u Gornjim Nedeljicama i deponije u Štavicama, pružimo tačne informacije. To je od suštinske važnosti za razotkrivanje pogrešnih i neistinitih podataka koji su se ustalili u javnosti.

Jedan od najrasprostranjenijih mitova odnosi se na upotrebu sumporne kiseline u procesu izdvajanja korisnih supstanci iz jadarita. Prema zvaničnoj dokumentaciji, ovaj proces se odvija u zatvorenim sudovima na temperaturi od 90 stepeni, što je daleko ispod temperature ključanja vode i sumporne kiseline (250 stepeni). Sumporna kiselina se koristi u kontrolisanim uslovima, a nakon procesa nastaju litijum-karbonat, borna kiselina, natrijum-sulfat, gips i voda.

U narednim tekstovima detaljno ćemo analizirati i zvanične podatke o količinama ovog dragocenog metala u Srbiji. Koliko je Srbija zaista bogata litijumom, kritičnom sirovinom za modernu tehnologiju, ostaje da bude temeljno istraženo i objašnjeno u javnosti. Iako su prvi podaci obećavajući, odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od količina koje Srbija poseduje, već i od odgovornog pristupa eksploataciji i očuvanja životne sredine. 

S obzirom na potencijal koji litijum donosi, naš je zadatak da kao društvo donesemo odgovorne odluke, ali to je moguće samo kada je javnost istinito, pravilno i potpuno informisana.