Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu, danas slave Srpska pravoslavna crkva i vernici.

Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću.

Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje“ označava susret. Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana. Smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.

Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja. Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime. Verovanje o medvedu ima duboko ukorenjeno poreklo u narodnoj tradiciji i često se povezuje sa „zimskim proradama“ — narodnim prognozama vremena, koje se prate kroz ponašanje životinja, prirodne cikluse i druge fenomene. Medved je u mnogim narodnim pričama i mitovima važan simbol, a njegovo ponašanje tokom zime smatrano je pokazateljem nadolazećih vremenskih promena. Ako je na ovaj dan oblačno ili pada sneg ili kiša, vreme će se uskoro promeniti i nastaće topliji dani. Ako je na ovaj dan vreme lepo i sunce greje, onda će još dugo trajati zima.

Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom. U Srbiji se osim toga slavi i kao krsna slava. Sretenje se smatra i praznikom svetlosti, jer označava dan kada su Hristos i Bogorodica „usvjetlili“ svet hramom, a vernici teže da donesu svetlost i u svoje domove, pa mnogi u svojim domovima pale sveće. Veruje se da plamen sveće štiti dom od groma i drugih nesreća, a takođe ima i neku vrstu čarobne moći koja donosi zaštitu i blagostanje u kuću. Takođe, veruje se da je na Sretenje potrebno biti obazriv u kući, jer se veruje da na ovaj dan može doći do loših događaja, poput bolesti ili nesreća, ako se neko ponaša neoprezno. Stoga, mnogi vernici izbegavaju važne odluke i rizike na Sretenje.

Prema starom hrišćanskom verovanju, na današnji dan devojka treba dobro da pogleda kog mladića će prvo sresti ujutru, jer se smatra da baš on liči na njenu sudbinsku ljubav. Ako koja prvo sretne crnomanjastog, za takvog misli da će se udati, a ako plavog-onda za takvog.

Isto tako, ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog, udaće se za takvog. 

Praznik Sretenje abadžije su preuzele kao krsnu slavu esnafa.

Kako bi se pomolili Bogu na Sretenje, izgovorite moćnu molitvu:

“Care nebesni, Utešitelju, Duše istine! priđi i useli se u nas. Bože, Duše Sveti, Tebi slava i hvala vavek. Amin“