Projekat „Jadar” može da bude razvojna prilika za Srbiju ukoliko ekološka studija bude prema propisima Evropske unije, ali i da pruži šansu Srbiji da se vrati na mapu rudarskih zemlja, rečeno je na Kopaonik biznis forumu o projektu „Jadar” s tim što su pojedini govornici izrazili sumnju da bi taj projekat mogao da izazove dugoročnu štetu po životnu sredinu, prenosi Tanjug.

Učesnici panela „Projekat Jadar: prednosti i izazovi” nisu bili saglasni ni po pitanju da li je projekat „Jadar” ispativ za Srbiju i da li je bezbedan.

Savetnik direktora Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” Prvoslav Marjanović je odgovarajući na pitanje da li je projekat „Jadar” prilika za Srbiju, rekao da je pravo pitanje da li je to razvojna prilika za Srbiju.

On je rekao da ako je neko spreman da investira toliki novac, to znači da je isplativ projekta, a da li je prilika za Srbiju zavisi od toga kako Srbija štiti svoje intrese i kako će da ispregovara konačne uslove eksploatacije.

„Ako Srbija uspe da ih ispregovara da postane većinski vlasnik u odnosu na ovo što sad znamo, a to je samo rudna renta i zaposlenost, može da bude jako dobra prilika. To nije tehničko pitanje, već pitanje za ekonomiju, strategiju planiranja”, rekao je Marjanović. Govoreći o površini na kojoj treba da se nalazi projekat „Jadar”, Marjanović je podsetio da u Boru postoji 4.000 hektara, u Kolubari više od 3.000 hektara, a da je u Kostolacu površina postrojenja 3. 500 hektara.

„Rio Tinto ima fundamentalni print na 220 hektara sa deponijom, onoga što nije ruda i 170 hektara na jalovištu od procesuiranja rude. To je jedan odsto degradiranih površina u Srbiji”, istakao je on.

Govoreći o najveći rizicima u proizvodnji, on je naveo da to nije pitanje tehničke prirode i da taj rizik ne postoji.

Kada je reč o zagađenju od rudnika, kaže, to je u domenu spekulacije, sve što je predviđeno tehničkim merama dovodi nas do zaključka da iako dođe do havarije, rizik ne postoji.

„Ne želimo da se izvorišta zagade, hoćemo da ih zaštitimo i da se kontrolišu, a pitanje je države da li će da sprovodi zakone za to”, rekao je Marjanović.

Marjanović je istakao da se državi omogućava da postavlja standarde o ovom projektu i postoji mogućnost da se donese direktive, a na Srbiji je šta može da uradi.

„Moja poruka je da je rudarenje litujuma moguće uz dodatne uslove i analize postojećih rešenja”, naveo je Marjanović.

Profesor Ekonomskog fakulteta i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin rekao je da je teško dati odgovor da li je projekat „Jadar” isplativ za Srbiju.

„To je pre svega zato što imamo određene troškove u vezi sa ovim projektom, vezane za pravni apsket. Mi smo u situaciji da imamo zakon da oni koji su dobili pravo na istraživanje, garantujemo pravo i na eksploataciju”, rekao je Đuričin.

Dodao je da ukoliko se to ne ispoštuje Srbija mora da isplati dvostruku vrednost troškova koje je investitor uložio i podsetio da je uloženo 400 miliona evra, dok bi troškovi bili 800 miliona i da ne veruje da Srbija ima advokate koji mogu da dobiju takav slučaj.

„Srbija ima šansu da ne dozvoli projekat, ukoliko ekološka studija bude ispod evropskih standarda. Ta studija treba da bude kriterijum i za nastavak posla, to je za osnova”, rekao je profesor Đuričin.

Naveo je da ukoliko struka da pozitivan odgovor po pitanju litijuma, ekonomija može da odigra ulogu koja se očekuje.

„Država treba da proceni uz dobro obrazloženje, tako da odustajati na osnovu jedne perspetive nije dobro, jer Srbija je nerazvijena zemlja, ne može da dozoli luksuz da ne iskoristi on što su njene razvojne šanse”, naglasio je on.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević rekao je da treba da iskoristimo priliku koju nam je priroda dala.

„Korišćenjem prirodnih resursa možemo da se vratimo na rudarsku mapu Evrope, jer smo mi tradicionalno rudarska zemlja, imali smo razvijeno rudarstvo koje je devedestih godina upalo u krizu i nismo mogli da idemo u korak sa Evropom”, rekao je Knežević.

Ocenio je da ispitivanja poput onog koje je rađeno u „Jadru” nisu rađena nigde u Evropu i da su ta ispitivanja pokazala da možemo da imamo uspešan rudnik, koji nema negativan uticaj.

„Mislim da imamo priliku da otvorimo rudnik i da se vratimo na mapu razvijenih uspešnih rudarskih zemlja”, istakao je Knežević.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Zoran Stevanović rekao je da nigde u studiji koja je rađena o poplavama nema podataka šta ako dođe do poplava.

„Ne postoje podaci ukoliko dođe do poplava, kako će se braniti i kakve će posledice izgradnja nasipa koji se spominje imati, kako sprečiti da nema prodiranja i kontakta sa podzemnim vodama, i da nema transfer zagađivača u nizvodnom prostoru u kome leži vodeno blago, koje postoji samo na tom mestu, 17 kilometara nizvodno”, rekao je on.

Profesorka Fakulteta za fizičku hemiju Vera Dondur rekla je da ne postoje iskustva i standardi za litijum i da imamo po prvi put situaciju i kojoj će se bor i litijum sjediniti.

„Ovo je prvi takav prjekat u svetu koji spaja dva nespojiva elementa. Ono što je važno za životnu sredinu je da nema standarda za litijum, jer se tek 10 godina porozvodi, dok za bor postoje delimični standardi, koji govore o tome da je mala razlika između toksičnosti i blagotvornosti”, rekla je ona.