Utorak, 19. novembar 2024. godine, širom sveta se obeležava kao Internacionalni dan muškaraca.

Internacionalni dan muškaraca prvi put je službeno obeležen 1999. godine u Trinidadu i Tobagu, a od tada je postao globalna inicijativa koja obuhvata više od 80 zemalja.

Fokus je stavljen na teme kao što su mentalno i fizičko zdravlje muškaraca, borba protiv rodnih stereotipa i promocija pozitivnih uzora među muškarcima.

U današnjem društvu, muškarci se suočavaju sa stereotipima koji postavljaju visoke standarde i očekivanja, kao što su to da moraju biti alfa muškarci, da ne smeju otvoreno izražavati svoje emocije i da moraju biti lideri u svim aspektima života.

Takvi pritisci mogu imati ozbiljan negativan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje muškaraca, čineći im život teškim i napetim.

Internacionalni dan muškaraca poziva na razumevanje i razbijanje ovih stereotipa, pružajući prostor za unapređenje mentalnog zdravlja i emotivnu podršku muškarcima.

Prosečna visina muškarca u Srbiji danas iznosi 180.57 cm, dok je prosečna težina oko 86 kg. U poređenju sa 1960. godinom, kada je prosečna visina bila 172 cm, a prosečna težina nešto više od 75 kg, primetan je rast i povećanje telesne mase kod muškaraca. Ove promene mogu biti rezultat boljih životnih uslova, ishrane i fizičkog stanja, kao i evolucije ljudskog

Mozak odraslih muškaraca je otprilike 10% veći u veličini u poređenju sa ženskim mozgom. Zbog veće telesne mase i mišićne mase, muški mozak zahteva više neurona za kontrolu funkcija tela.

Takođe, prosečan odrasli muškarac ima oko 50% više mišićne mase i 50% manje telesne masti nego prosečna žena.

Prosečan životni vek muškaraca širom sveta iznosi 64,52 godine, dok žene očekuju da žive do 68,76 godina. U Srbiji, najčešći uzrok smrti muškaraca je bolest srca, a prosečna starost pri prvom srčanom udaru je 66 godina.

Nažalost, poslednjih godina srčani udari postaju sve češći među muškarcima, čak i u mlađoj dobi. Muškarci imaju tendenciju da koriste samo jednu stranu mozga prilikom koncentracije na zadatke, dok žene često koriste obe strane mozga, što im omogućava bolje obavljanje više zadataka istovremeno.