Kako svet ubrzano prelazi na održivu energiju, neki resursi privlače izuzetnu pažnju, a jedan od najvažnijih je litijum. Ključna komponenta u proizvodnji baterija za električna vozila (EV) i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, litijum će igrati nezamenljivu ulogu u globalnoj tranziciji ka čistoj energiji. U narednih dvadeset godina, potražnja za litijumom se očekuje da značajno poraste, podstaknuta rastućim usvajanjem električnih vozila, napretkom u tehnologijama za skladištenje energije i širenjem kapaciteta za obnovljive izvore energije.

Globalna potražnja u porastu
Uloga litijuma u snabdevanju zelenom energijom je očigledna. Prema procenama tržišnih analitičara, globalna potražnja za litijumom mogla bi da poraste za više od 500% do 2040. godine. Ovaj nagli rast uglavnom je izazvan brzim širenjem tržišta električnih vozila, koje će trebati da čini više od polovine ukupne potražnje za litijumom do 2035. godine. Kako automobilska industrija ubrzano prelazi na elektrifikaciju, proizvođači automobila traže sigurne izvore litijuma za proizvodnju baterija. Takođe, vlade širom sveta postavljaju ambiciozne ciljeve za ubrzanje prelaska sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila.

Rast obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih i vetroturbina, takođe će doprineti porastu potražnje za litijumom. Sistemi za skladištenje energije, koji se oslanjaju na litijum-jonske baterije, ključni su za upravljanje povremenim karakteristikama obnovljivih izvora energije. Kako zemlje šire kapacitete za obnovljive izvore energije, potreba za efikasnim rešenjima za skladištenje postaće još veća, što će dovesti do veće potražnje za litijumom.

Izazovi snabdevanja
Iako potražnja za litijumom raste, obezbeđivanje stabilnog i pouzdanog snabdevanja ovim resursom predstavlja značajan izazov. Trenutno, većina litijuma dolazi iz nekoliko zemalja, uključujući Australiju, Čile i Kinu. Međutim, kako potražnja raste, javlja se zabrinutost u vezi sa održivošću ovih lanaca snabdevanja.

Problemi vezani za zaštitu životne sredine i društvene posledice rudarenja litijuma, kao što su prekomerna upotreba vode i negativan uticaj na lokalne zajednice, pokrenuli su debate o tome kako balansiti potrebu za ovim resursom sa odgovornim njegovim eksploatacijom. Geopolitičke tenzije i poremećaji u lancima snabdevanja mogu dodatno otežati napore da se zadovolji rastuća potražnja za litijumom.

The Critical Raw Materials Act (CRMA) Evropske unije: Strateški okvir za obezbeđivanje litijuma
Evropska unija prepoznaje važnost stabilnog snabdevanja litijumom, te je uvela inicijativu pod nazivom The Critical Raw Materials Act (CRMA). Ovaj zakonski okvir ima za cilj da poveća kapacitete EU za eksploataciju i proizvodnju minerala ključnih za zelenu tranziciju, uključujući litijum. Evropska unija planira da diverzifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od zemalja poput Kine i Čilea, uvođenjem novih regulativa i podsticanjem istraživanja u pogledu održivih tehnologija za ekstrakciju minerala. Takođe, EU podržava razvoj domaće proizvodnje litijuma kako bi obezbedila dugoročnu stabilnost snabdevanja za industriju električnih vozila i obnovljivih izvora energije.

CRMA takođe naglašava važnost razvoja infrastrukture za rudarenje u skladu sa ekološkim standardima i smanjenje uticaja na životnu sredinu. Ovaj pristup pruža dugoročnu sigurnost za evropsku industriju, koja se suočava sa sve većim zahtevima za litijum.

Zaključak
Gledajući u narednih 20 godina, globalna potražnja za litijumom biće u ogromnom porastu, podstaknuta revolucijom električnih vozila, širenjem obnovljivih izvora energije i potrebom za rešenjima za skladištenje energije. Iako postoje izazovi u pogledu održivosti lanaca snabdevanja i zaštite životne sredine, inicijative poput CRMA Evropske unije pružaju nadu da će se snabdevanje litijumom održati kroz odgovorne i održive izvore. Za investitore, vlade i industrije, obezbeđivanje pouzdanog i odgovornog snabdevanja litijumom biće ključno za pokretanje budućnosti zelene energije.