U trenutku kada je Evropa uvela sankcije Rusiji, Srbija je ostala jedina država u kojoj je celokupan naftni sistem u rukama Gasproma, kom su Sjedinjene Države u januaru uvele sankcije. Vlasti u Srbiji su zatražile odlaganje početka njihove primene, međutim, prema izvorima Nove ekonomije, koji detaljno poznaju situaciju u NIS-u, sigurnost snabdevanja će u narednim danima biti pod velikim znakom pitanja.

Banke u Srbiji su, prema saznanjima Nove ekonomije, odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom. Ovakva odluka će imati dramatične posledice po NIS, ali to nije kraj problemima ni za NIS ni za građane.

„Firma prestaje da postoji kada joj ugase račune. Sve i da neko hoće da krši sankcije, nema kako da uplati novac NIS-u. Vlada Srbije zaista ne sme da se igra sa tim jer i sama može da dođe pod udar sankcija“, kaže sagovornik Nove ekonomije i dodaje da ono što se predlagalo kao rešenje, da posrednici kupuju naftu i preprodaju NIS-u, nije ostvarivo jer bi i oni došli pod udar sankcija.

I drugi izvor Nove ekonomije potvrđuje da će banke prestati da sarađuju sa NIS-om, osim možda Poštanske štedionice koja je u vlasništvu države. Sem toga, još jedna banka za sada planira da nastavi da servisira NIS sve do 27. februara, nadajući se političkom dogovoru u poslednjem trenutku.

Posledica zatvaranja NIS-ovih računa u bankama je, prema rečima osobe upućene u naftne sankcije, da će ubrzo potom sa radom prestati i NIS-ove benzinske stanice. Ukoliko neka banka još bude držala račun kompanije otvoren, to bi za nekoliko dana moglo da produži njihov rad.

Kompanija je, po izvorima sa kojima je Nova ekonomija razgovarala, razmatrala mogućnost da nastavi da radi primajući samo gotovinu na pumpama, u slučaju da joj bude onemogućen prihvat kartica, ali je zaključeno da bi takav način rada u praksi bio neizvodljiv i da bi kompanija u svakom slučaju imala problem sa svim ostalim plaćanjima koja se moraju izvršiti u okviru bankarskog sistema.

Ali, iako gorivo možda neće moći da se toči na pumpama koje su u vlasništvu NIS-a, sve ostale benzinske stanice će nastaviti normalan rad u Srbiji, kao što su OMV, MOL, Shell i druge. Iz MOL-a su za RTS potvrdili da su spremni da udvostruče isporuke goriva Srbiji i da sa mađarskim i srpskim vlastima rade na pojednostavljivanju procedura za njegov transport. Osim toga, i Srbija ima rezerve nafte i goriva dovoljne za dva meseca, a uz to i sam NIS ima svoje rezerve. Međutim, pitanje je načina dopreme ovog goriva potrošačima u slučaju da NIS-ove pumpe budu zatvorene.

Prema podacima NIS-a, ta kompanija na tržištu Balkana upravlja mrežom od preko 400 benzinskih stanica u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend GAZPROM. Prema podacima Ministarstva spoljne i untrašnje trgovine Srbije iz maja prošle godine u Srbiji ima 1.529 benzinskih stanica, od toga NIS vodi 324, a više od sto imaju Lukoil i Knez petrol. Međutim, NIS drži oko 80 odsto srpskog tržišta naftnih derivata, a gledano samo u maloprodaji nešto manje od pola, zbog čega nema sumnje da bi prestanak rada ove kompanije izazvao jak poremećaj na tržištu goriva.

Iz JANAF-a, hrvatskog naftovoda kojim se NIS snabdeva svom svojom naftom iz uvoza, za Novu Ekonomiju kažu da se i dalje nadaju izuzeću od sankcija.

„JANAF d.d. je putem svojih američkih advokata i u koordinaciji s Vladom Republike Hrvatske uputio OFAC-u zahtev za dobijanje licence za implementaciju ugovora s NIS-om. OFAC ima ovlašćenja da dopusti izuzetke u sklopu pojedinih programa sankcija te očekujemo kako bi se za primenu ugovora o transportu nafte koji imamo s NIS-om, mogla dobiti licenca za takve izuzetke. Nikome nije u interesu da Srbija ostane bez sigurnog snabdevanja naftom te verujemo kako će doći do kompromisnog rešenja koje će omogućiti ispunjenje ugovornih obveza prema NIS-u,“ kažu iz JANAF-a.