Severna Grčka je najperspektivniji deo grčke teritorije u smislu postojanja kritičnih mineralnih sirovina. Ovu procenu izneo je je hemijski inženjer Eleftherios Vasiliadis, savetnik generalnog sekretara za energetiku i mineralne resurse grčkog Ministarstva životne sredine i energetike (MEE) za jedan ili više projekata kritičnih sirovina. To se odnosi na bakar i volfram u Kimeriji, Ksanthi, grafit u Thermesu, Kanti i mangan oksid u dolini Drama.

Pored toga, kako kaže Dionisis Gutis, generalni direktor Grčke uprave za geološko istraživanje i istraživanje minerala (EAGME), postoje indikacije za prisustvo antimonita u Neo Kallintiri u Rodopiju i Lachanas u Kilkisu, kao i aluvijalnog zlata, iako je ceo proces trenutno u veoma ranoj fazi. Ako se ove dve oblasti u Trakiji i Kilkisu – kao na Hiosu – aktiviraju u budućnosti za vađenje antimonita, Grčka će postati prva i jedina zemlja proizvođač u EU, prema rečima Goutisa.

Primećuje da na grčkom severu postoje indikacije o prisustvu retkih zemalja, ali su koncentrisane u oblastima sa značajnom antropogenom aktivnošću, na primer, turizam, što otežava njihovu eksploataciju.

Masovna primena kritičnih sirovina

Kritične sirovine, uključujući retke zemlje, su gradivni blokovi globalne ekonomije. Svaki pametni telefon sadrži skoro sve njih i služe kao ključne komponente u naprednoj elektronici (npr. Mikročipovi i 5G mreže), kao i obnovljivi izvori energije (solarni paneli i vetroturbine), električni automobili, baterije, avio i odbrambena industrija. Jednostavno rečeno, oni su u srcu tehnološkog razvoja i zelene tranzicije. Zato nije slučajno da su često instrumentalizovani i njihov lanac snabdevanja je deregulisan, u eri geoekonomske fragmentacije, koncentracije njihovih resursa u nekoliko zemalja i protekcionističkih politika. Prema podacima Evropskog saveta za određene kritične sirovine, EU trenutno zavisi isključivo od jedne zemlje: na primer, Kina pokriva 100% svojih potreba za teškim retkim zemljama, a Turska 98% potreba za borom.

U 2023. godini EU je zabeležila 34 kritične sirovine za svoju ekonomiju, dok je u martu 2024. usvojila relevantnu evropsku regulativu, kako bi povećala svoju samodovoljnost. Cilj je, između ostalog, da do 2030. godine najmanje 10% godišnje potrošnje kritičnih sirovina u EU dolazi od rudarstva unutar njenih granica. Uredba poziva države članice da uspostave i stvore do 24. februara jedinstvene kontaktne tačke, kako bi se olakšalo investitorima koji su aktivni u vađenju kritičnih sirovina.

Zakonska regulativa

Gde je Grčka u ovoj oblasti? Prema rečima Vasiliadisa, dva subjekta već rade u praksi u našoj zemlji, ali oni nisu institucionalizovani. Jedan je Generalna direkcija za mineralne resurse Ministarstva životne sredine (za institucionalizaciju već postoji spreman predlog zakona), a drugi je Generalni sekretarijat za industriju Ministarstva razvoja. Prvi, odgovoran za olakšavanje procedura istraživanja i eksploatacije, odnosi se na kompanije koje posluju unutar rudarskih lokacija, a druge – na kompanije koje prerađuju izvan rudarskih lokacija.

U suštini, ove dve tačke kontakta deluju kao saobraćajni policajci, olakšavajući teren investitorima.

– Glavno usko grlo za izdavanje dozvola za rudarstvo oduvek je bila faza studije zaštite životne sredine, koja je praćena javnim konsultacijama i u praksi traje dosta dugo. Trudimo se da smanjimo ovo vreme i, u okviru evropske regulative, cilj je da damo prioritet kritičnim sirovinama – objašnjava Vasiliadis i dodaje da je veoma važan deo za promociju rudarske delatnosti javno prihvatanje, za koje je neophodno shvatiti da se rudarstvo više ne obavlja metodama 50-ih.

Ekološki aspekt

Na primer, kako kaže, za tender na Hiosu za istraživanje i eksploataciju antimonita – minerala iz kojeg dolazi dragoceni antimon – bilo je nekih reakcija. Međutim, mišljenja profesora akademskih institucija (Univerzitet u Atini, Aristotel Univerzitet u Solunu i NTUA) pokazuju da ne postoji opasnost po životnu sredinu i ljude, sve dok su ispunjeni zakonski standardi i uslovi, dok je sličan zaključak postignut od strane EAGME po osnovu istraživanja o vodi.

Na tenderu su zahtevi visoki, jer odabrana kompanija mora da ima veliku tehničku sposobnost, visoke standarde finansijskih kapaciteta i odgovarajući projektni tim. Pored toga, rudarske kompanije moraju da budu sertifikovane u skladu sa standardima ISO 14001 (upravljanje zaštitom životne sredine), 45001 (bezbednost na radnom mestu) i 9001 (kontrola kvaliteta) i obavezuju se na primenu takozvanih BAT-ova, odnosno najboljih raspoloživih praksi.

Liste investitora

– Inspektorati za zaštitu životne sredine i rudarstva takođe će dati veliki značaj pitanju antimonita – naglašava sagovornik portala Energia i izražava procenu da bi moglo da se 2025. godine započne istraživanje antimonita na Hiosu.

– Investitor će biti izabran i obavezujuća ponuda će biti dostavljena, tako da istraživanje može da startuje. Slično tome, u toku godine, očekuje se da će se utvrditi lista preferiranih investitora za jedan ili neke projekata u Kimeriji, Termes Ksanti (gde se odvija tehno-ekonomska studija koja će odrediti ekonomsku održivost eksploatacije grafita) i Drama. Postoji interesovanje za sve ovo i zainteresovane strane su nam se obratile – napominje Vasiliadis.

Istraživački postupci za antimonit na grčkoj teritoriji su u veoma ranoj fazi. Danas je globalni lanac snabdevanja antimonom – koji se koristi u baterijama i solarnim panelima između ostalog – gotovo u potpunosti kontrolisan od strane Kine, Rusije i Tadžikistana, pri čemu je prvi ograničio svoj izvoz, navodeći razloge nacionalne bezbednosti. Pored toga, antimon se koristi, između ostalog, u municiji, što povećava njegovu potražnju usred ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Jedini proizvođač antimonita u EU

Prema rečima generalnog direktora EAGME-a, Dionisisa Gutisa, podzemlje Grčke i posebno severne Grčke je, prema brojnim pokazateljima,veoma bogato kritičnim sirovinama i moramo ga koristiti u nastojanju da postanemo nezavisni od trećih zemalja i osiguramo nesmetano funkcionisanje lanca snabdevanja.

Što se tiče Kallintirija/Rodopija, ističe da je područje uključeno u istraživački program EAGME za naredne godine, sa sredstvima iz novog finansijskog alata Ministarstva životne sredine i energetike, u ukupnom iznosu od 15 miliona evra. Tako da kada se istraživački program završi u roku od dve godine, u Rodopima će se, kao u Hiosu, traspisati tender. Očekuje se da će naš istraživački program početi 2025. godine.

Za ostalo, u Kimmeriji, Ksanti, studija depozita (za bakar i volfram) završena je u decembru 2023. godine sredstvima NSRF-a i već je dostavljena ministarstvu.

– Imamo interesovanje privatnih kompanija, ali moramo da pokrenemo tender za zakup prava na istraživanje i eksploataciju – naglašava, dodajući da na Samosu postoje umereno ohrabrujuće indikacije za litijum:

– Tamo već radimo preliminarna istraživanja, koja nameravamo da nastavimo u narednih godinu ili dve. Glavna prepreka rudarskoj aktivnosti je licenciranje i izazovi zakonske regulative u takvim poduhvatima. Od trenutka kada aktivnosti počnu, pa do eksploatacije, prođe pet do sedam godina.

Budućnost rudarskog sektora

Dodaje da lokalne zajednice uvek imaju rezerve, ali mora se shvatiti da više nismo u 30-im ili 50-im godinama i da rudarstvo ima sigurnost, brigu o uticaju na životnu sredinu i strog institucionalni okvir. Moramo da iskoristimo naše mineralno bogatstvo na održiv način i stvorimo radna mesta. Svaki direktan posao u rudarskom sektoru stvara tri indirektna. U tom cilju se organizuju događaji i konsultacije, kao što je nedavno to učinjeno na Hiosu.

– Grčka može da ima važnu ulogu u kritičnim sirovinama, pod uslovom da budu oslabljeni elementi koji ometaju takve investicije u Evropi u celini, a ne samo u našoj zemlji. Svaki put kada zvaničnik u Briselu kihne, troškovi se dodaju našoj proizvodnji, dok pored nas, Turska prodaje bez takvih ograničenja. EU je zatvorila trećinu svoje proizvodnje sirovina za nekoliko godina, što je danas 35% manje nego u 2000. godini – primećuje Konstantinos Iazitzoglou, predsednik Udruženja rudarskih preduzeća (SME) i izvršni direktor GEOHELLAS-a.

Dodaje da smatra apsurdnim prigovore o rudarstvu koje se vrši sa svim zaštitnim merama za životnu sredinu i bezbednost na radu, kada svi imamo mobilni telefon u džepovima, automobil i motor sa ležajevima, koji, na primer, koriste antimon.

Smatra da svakako može postojati održiva aktivnost u Grčkoj u oblasti kritičnih sirovina i procenjuje da se doprinos rudarske aktivnosti BDP-u može udvostručiti u narednim godinama.

– Rudarska aktivnost u celini doprinosi 2% grčkom BDP-u, procenat koji možemo udvostručiti pre 2030. godine, čak i ne računajući lignit i nikl. Veliki deo ovog doprinosa, više od 50% ukupnog doprinosa BDP-u, odgovara severnoj Grčkoj i taj procenat dostiže 60% – 70% ako se uzme u obzir mermer – zaključuje predsednik grčkog Udruženja rudarskih preduzeća.

(izvor: Udruženja rudarskih preduzeća Grčka)