• Sećanje na Gavrila Principa

Na današnji dan, 28. aprila 1918. godine, u kazamatima Terezina u Češkoj, preminuo je Gavrilo Princip — jedan od najpoznatijih simbola srpske borbe za slobodu. Nakon tri godine i deset meseci provedenih u nečovečnim uslovima zatvora, uprkos mladosti i neslomljivoj veri, njegovo telo nije izdržalo.

Princip je u istoriju ušao kao čovek koji je, vođen idealima slobode, podigao ruku protiv tiranije. Kao maloletan u trenutku atentata u Sarajevu 1914. godine, nije mogao biti osuđen na smrt, već je dobio najtežu moguću kaznu — 20 godina zatvora. To je bila kazna koju nije doživeo da izdrži do kraja.

Tokom svog zatočeništva, Princip je bio izložen stalnom mučenju, fizičkim zlostavljanjima i nehumanim uslovima života. Tuberkuloza, glad, hladnoća i psihičko iznurivanje polako su lomili njegov organizam. Pred kraj života težio je svega oko 40 kilograma, imao je slomljen nos i bio je samo senka mladog čoveka koji je nekada verovao u veliku ideju.

Ipak, ni u najtežim trenucima nije izgubio svoju unutrašnju snagu. U svojoj ćeliji, na limenoj činiji — manjerki — urezao je reči koje svedoče o njegovom nepokolebljivom duhu. Prema jednim izvorima, ove reči je urezao sopstvenim noktima, a prema drugim, kašikom u šifrovanoj poruci:

“Ko hoće da živi, nek mre,
Ko hoće da mre, nek živi.”

Ova kratka pesma, nastala u trenutcima krajnje nemoći tela, ali i krajnje snage duha, predstavlja Principovu poslednju poruku svetu — poruku o tome šta znači istinska sloboda, o spremnosti da se za nju položi i sopstveni život.

Kao što je nekada Miloš Obilić ušao u predanje kao večiti borac za čast i slobodu, tako je i Gavrilo Princip zauvek upisan među Hristove vojnike srpskog naroda. Sa svega 23 godine, ostavio je iza sebe primer koji i danas inspiriše — primer čoveka koji je izabrao borbu protiv nepravde, ma koliko ta borba bila teška i neizvesna.

Danas, više od jednog veka kasnije, sećamo se Principa ne samo kao istorijske ličnosti, već kao večnog simbola otpora protiv ropstva i tiranije. Njegova žrtva i poruka ostaju zavet svima onima koji veruju u slobodu, pravdu i dostojanstvo čoveka.