Na zidu škole, gde su nekada prolazile hiljade koraka, gde su nastajale priče koje prepliću generacije, sada stoji mural — trajan podsetnik na ljubav, strast i posvećenost. Učenici Tehničke škole odlučili su da obeleže svoju ljubav i poštovanje prema svom prerano preminulom profesoru Aleksandru Trifunoviću, stvarajući umetničko delo koje nikada neće izbledeti.

„Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik na svetu koji razumem.“
Ove reči, ispisane na muralu, odzvanjaju snagom njegove ličnosti. On nije bio samo profesor. Bio je mnogo više – bio je oslonac, prijatelj, svetionik u danima kada je svet delovao suviše velik i suviše težak. Njegova ljubav prema učenicima, znanju i životu bila je tiha snaga koja je hranila sve oko njega. Njegov osmeh, blag i iskren, razbijao je strahove i otvarao srca.

Danas, taj zid više nije samo cigla i malter — postao je živo sećanje, mesto gde će svaka nova generacija moći da zastane, da udahne, i da nauči najvažniju lekciju koju nam je profesor Trifunović ostavio:
Da je ljubav najvažniji jezik i najčistiji dah koji imamo.

U svakom pogledu ka muralu, u svakom dodiru pogleda i boje, njegov duh živi.
I živeće dok god bude onih koji znaju da ljubav i osmeh nemaju granice.

IN MEMORIAM ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ 1986 – 2025