Evropska unija želi da smanji zavisnost uvoza sirovina iz drugih zemalja uključujući Kinu. Zbog toga EU sve više ulaže u sopstvenu proizvodnju – naročito litijuma, metala ključnog za baterije električnih vozila. Ono što je Evropska unija definisala prošle godine Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) postaje stvarnost. U tom kontekstu, tvrdnje o neokolonijalnom odnosu EU prema srpskom litijumu gube uporište – Evropa primenjuje ista pravila i na svojoj teritoriji.
Na listi je 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina u 13 zemalja članica. Čak 22 uključuju litijum, od čega je sedam klasičnih rudarskih poduhvata – eksploatacija iz čvrste stene kao što je jadarit. U Francuskoj se razvija pet strateških litijumskih projekata, predvođenih projektom „Emili” kompanije „Imeris”, koji bi od 2028. godine mogao da snabdeva tržište litijumom namenjenom baterijama za 700.000 električnih vozila godišnje. Nemačka ulaže u geotermalnu ekstrakciju litijuma i na listi strateških projekata jeste EU projekat kompanije „Vulkan enerdži” i konverter u Grubenu. Projekat „Cinvald” na češko-nemačkoj granici nije na listi strateških, ali to ne znači da ne nastavlja razvoj. Nemačka kompanija „Cinvald litijum” predstavila je lokalnom stanovništvu planove za buduću eksploataciju litijuma i preliminarnu studiju izvodljivosti. Direktor Marko Ulig je tom prilikom za „Dojče vele” potvrdio da su iz Brisela dobili objašnjenje zašto projekat trenutno nije na listi strateških – smatra se da je još u ranoj fazi razvoja i da treba dodatno da se razradi kako bi dobio potrebne dozvole. Ulig ističe da to ne menja planove kompanije, jer je potražnja za litijumom u stalnom porastu. Dodaje da su ekonomske procene projekta napravljene pre donošenja CRMA regulative i da će ključni faktor za njegovu realizaciju biti upravo potražnja, koja se, prema različitim procenama, očekuje da višestruko poraste do 2030. godine.

Marko Uhlig, Direktor, “Zinnwald Lithium GmbH”

Ulig ističe: “potražnja za litijumom je u stalnom porastu. Potražnja če višestruko da poraste do 2030. godine.”

Sa češke strane granice, gde ima više litijuma, Česi razvijaju projekat „Cinovec”, koji je izabran za strateški. Kompanija „Juropijan metals” ga vidi kao ključni izvor litijuma za EU, iako nema precizan datum početka eksploatacije.

Finski projekat „Keliber”, koji uključuje rudnik i rafineriju, počinje proizvodnju litijuma iz domaće rude već sledeće godine. U Portugaliji britanska kompanija „Savana rizorsis” planira četiri rudnika otvorenog kopa, a malo južnije se razvija drugi projekat – rudnik Romano. Ovi primeri pokazuju da Evropa ne traži litijum samo izvan svojih granica već ga aktivno rudari kod kuće. Tvrdnje o neokolonijalnom odnosu EU prema Srbiji time gube osnovu – Evropa primenjuje ista pravila i metode na svojoj teritoriji. Litijum je neophodan za zelenu ekonomiju, koja za cilj pre svega ima da se emisije ugljen-dioksida svedu na minimum. Uloga najlakšeg metala u proizvodnji baterija za električna vozila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora čini ga jednim od najtraženijih metala savremenog doba.
Evropa ima svoju regulativu, koju definiše CRMA zakon. Cilj je da do 2030. godine 10 odsto potrebnih kritičnih sirovina rudari, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira i da ne sme više od 65 odsto neke sirovine dolaziti iz samo jedne zemlje izvan bloka. Kako je saopštila Evropska komisija, ovo je prva lista strateških projekata na teritoriji EU usvojena u okviru CRMA. U narednom periodu biće proglašeni strateški projekti u oblasti kritičnih sirovina u zemljama izvan EU, a biće raspisan i novi konkurs za evropske projekte.