Svakog 21. marta širom sveta se obeležava Međunarodni dan šuma. Inicijativu za obeležavanje ovog dana usvojila je 2012. Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Cilj je podizanje svesti o važnosti očuvanja šuma za budućnost naše planete, a ove godine poseban akcenat je stavljen na njihov značaj u obezbeđivanju hrane.

Ove godine, tema Međunarodnog dana šuma je Šume i hrana, jer više od pet milijardi ljudi koristi šumske proizvode za ishranu, medicinske potrebe i sredstva za život.

Šumski ekosistemi su bogat izvor orašastih plodova, voća, semenki, korenja, listova, meda, divljači i insekata, obezbeđujući ključne hranljive materije. Divljač je važan izvor proteina za autohtone narode i ruralne zajednice, naročito u tropskim oblastima. Više od 3.200 vrsta divljih životinja koristi se za ishranu.

Osim hrane, šume su neophodan izvor energije, jer obezbeđuju drvo za kuvanje i pečenje. Uobičajeni je izvor energije za kuvanje u ruralnim domaćinstvima, a omogućava pripremu hrane za skoro dve milijarde ljudi.

Šume doprinose poljoprivredi time što obezbeđuju staništa za oprašivače, pomažu u očuvanju zdravlja zemljišta, zadržavaju vodu, pružaju hranu i hladovinu za stoku, regulišu temperaturu i deluju kao prirodne barijere protiv vetra za useve. Takođe su izuzetno bitne za sigurnost snabdevanja hranom i diverzifikuju osnovne izvore prihoda kada propadnu prinosi ili tokom oružanih sukoba, održavajući zajednice u životu kada su uobičajeni izvori hrane nedostupni. U kriznim situacijama, šume postaju ekonomski i prehrambeni oslonac, obezbeđujući do 20 odsto porodičnog prihoda u ruralnim područjima.

Šumska slivna područja obezbeđuju svežu vodu za više od 85 odsto najvećih svetskih gradova.

Šume doprinose sigurnosti snabdevanja hranom i diverzifikuju izvore prihoda tokom kriznih situacija

Šume nisu samo izvor hrane i energije, već i ključni faktor u borbi protiv klimatskih promena. One apsorbuju ugljen-dioksid, proizvode kiseonik i čuvaju prirodne resurse. Njihova zaštita i održivo upravljanje nužni su za dobrobit planete i budućih generacija.

Iako veoma važni, ovi ekosistemi su u opasnosti. Nažalost, krčenje i degradacija širom sveta ugrožavaju njihov opstanak. Godišnje 10 miliona hektara šume nestane zbog krčenja, dok približno 70 miliona hektara bude pogođeno požarima, pokazuju podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ujedinjene nacije pozivaju zemlje da preduzmu mere na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi zaštitile i obnovile šume. Organizacija aktivnosti poput sadnje drveća, umetničkih izložbi, foto-konkursa ili edukativnih kampanja jača svest o važnosti šuma. Pojedinci takođe mogu doprineti, kroz jednostavne korake poput reciklaže, smanjenja potrošnje papira i plastike, te sadnjom biljaka i drveća u svojim zajednicama.