Novim pravilima koja se primenjuju od 1. januara ove godine, banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse. A ove kamate su u prethodnom periodu išle gotovo do 40 procenata.

Dozvoljeni minus je jedan od najčešće korišćenih bankarskih proizvoda u Srbiji, ali istovremeno i jedan od najskupljih vidova pozajmice. Razumevanje načina vraćanja i stvarnih troškova ovog bankarskog proizvoda ključno je za finansijsko zdravlje korisnika.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljeni minus u periodu pre 2025. godine kretale su se i do 40 procenata na godišnjem nivou. Od 1. januara 2025. banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse.

Prema odluci NBS koja važi do kraja 2025, maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućim računima, računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena. To znači da, kada NBS spusti referentnu kamatnu stopu, automatski će pasti i stopa zakonske zatezne kamate, a posledično i maksimalna dozvoljena kamatna stopa na dozvoljene i nedozvoljene minuse po tekućim računima.

Ovo pravilo će nastaviti da se primenjuje i po isteku posebne odluke NBS, jer će biti definisano Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.